Руси уништили 12 милиона књига уочи почетка школске године у Украјини

Викторија Хајдаи посматра уништене остатке штампарије, која је требало да буде заузета штампањем уџбеника за нову школску годину.

Фабрика, на ободу Кијева, погођена је током ноц́и руском ракетом, баш у тренутку када се штампарија захуктавала како би испоручила 1,3 милиона књига, што је 10 одсто свих украјинских школских уџбеника.

У пепелу је угљенисана страница из уџбеника енглеског језика: „Зовем се Вилијам, из Велике Британије сам. Моја бака живи у Нотингему. То је прелеп град.“

У низу недавних напада, руске снаге погодиле су штампарије и издавачке куц́е широм Украјине, уништивши 12 милиона књига и оштетивши друге предмете украјинске историје и културе.

Локални медији извештавају да је Русија уништила трец́ину свих књига штампаних у Украјини ове године.

У овој кијевској штампарији све је уништено, чак и странице књига које су одолеле пламену нису издржале литре и литре воде употребљене за гашење пожара.

„Руси ово намерно раде. Током протекла два месеца, неке од највец́их издавачких куц́а остале су без логистичких места, где су биле складиштене велике количине књига“, каже Хајдаи, комерцијална директорка издавачке куц́е Конви.

„Руси уништавају штампарије у покушају да избришу Украјину као нацију. Али, нец́е успети.“

Последњих недеља, погођено је више од 35 издавачких објеката.

Али нису нападнуте само свеже, тек одштампане књиге.

У нападу на познату кијевску пијаце половних књига Почаина уништено је стотине тезги и безброј драгоцених издања.

Пре него што су ватрогасци угасили пожар, затекао сам Лилију Велику, 28-годишњу блогерку о књигама, како претражује остатке на којима још тиња дим.

Стегла је примерак научнофантастичног романа натопљен водом.

„Књиге нас спасавају, а изгубити ово је као да губимо наша срца“, каже она.

Оштећени су музеји, уметничке галерије, филмски студији, библиотеке и оперске куц́е.

У Кијевско-печерској лаври, великом средњовековном манастиру и локалитету културне баштине престонице, Украјине погођене су златне куполе Цркве Успења.

Верски артефакти су премештени на сигурно, али је велики део крова запаљен у нападу дроном.

Процењује се да ц́е обнова коштати 11,2 милиона долара и трајац́е две године.

На овом месту је и украјински музеј књига и штампарства.

Унеско је уврстио комплекс на листу 1990, а од септембра 2023, овај локалитет је стављен у регистар баштина у опасности.

На недавном обележавању 975 година од оснивања манастира, генерални директор Унеска Халед Ел-Енани рекао је да је „дубоко ожалошц́ен због значајне штете“.

„Унеско снажно осуђује све нападе на културна добра заштиц́ена међународним правом“, рекао је окупљеним званичницима.

Погледајте видео о нападу на Кијевско-печерску лавру

Ел-Енани је обишао катедралу са украјинском министарком културе Татјаном Бережном, која ми је рекла да не треба раздвајати војне и културне циљеве и последице које оставља руски рат.

„Ово је егзистенцијални рат. Русија жели да нас уништи као нацију, да нас избрише као нацију, као што Украјинци не постоје и никада нису постојали.

„Зато Русија циља наше културно наслеђе, симболе нашег присуства овде вец́ дуго времена.

„Они разумеју да је то веома важно за нас јер штитимо наш идентитет, штитимо нашу културу, а Русија хоће да уништи све што не може да присвоји“, рекла је она.

Бережна каже да је Русија напала више од 1.900 дела украјинског наслеђа и више од 2.000 културних институција.

Дигитализација је део стратегије заштите уметности и књижевности и осигуравања да деца и даље могу да уче, упркос нападима на књиге у физичком облику.

Постоје упозорења да је цео украјински издавачки сектор под претњом и да му је потребна међународна подршка да би остао одржив.

У погођеној кијевској штампарији, Викторија Хајдаи ми је рекла да је заштита индустрије од виталног значаја за очување украјинске књижевности.

„Реч је све.

„То је наш развој, наша култура и наше историјско наслеђе које се преноси с генерације на генерацију“, каже ми она.

Погледајте и овај видео: Руски дрон погодио цркву у Лавову, на западу Украјине, под УНЕСКО заштитом

У есеју „О историјском јединству Руса и Украјинаца“ из 2021, руски председник Владимир Путин изнео је став да су Украјинци и Руси један народ и довео у питање легитимитет независне украјинске државе и културе.

У изјави за ББЦ, руска амбасада у Великој Британији окривила је Владу Украјине за штету нанету њеном културном наслеђу, наводец́и да су споменици демонтирани, а улице преименоване.

Руси тврде и да Украјина користи културно-историјска места за прикривање војних објеката.

Током више од четири и по године рата, Кремљ негира да намерно гађа цивилне објекте, иако ракете и дронови падају на стамбене зграде и другу цивилну инфраструктуру.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]