Vodič kroz izbore u Izraelu

Opšti izbori u Izraelu biće održani u utorak, 27. oktobra.

To su prvi izbori od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i potonjeg brutalnog rata u Pojasu Gaze, ali i sukoba sa Iranom, libanskim Hezbolahom i jemenskom pobunjeničkom grupom Hutima.

Mnogi ih smatraju jednim od najvažnijih izbora u istoriji Izraela, sa mogućim uticajem na čitav svet.

Ko su glavni kandidati?

Poslednje ankete prognoziraju tesnu utakmicu aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua i Gadija Ajzenkota, bivšeg komandanta izraelske vojske, za novog predsednika vlade.

Ajzenkotova popularnost delimično proizilazi iz njegove vojne biografije i njegovog relativnog novijeg ulaska u politiku, pošto je tek prošle godine osnovao stranku Jašar.

Izgubio je sina, vojnika, u prvim mesecima rata u Pojasu Gaze i služio je u izraelskom ratnom kabinetu pod Netanjahuom sve do ostavke 2024. godine zbog neslaganja oko sukoba.

Kampanju je izgradio na pozivima na odgovornost za bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023.

Među ostalim opozicionim liderima su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman - obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti i zalažu se za stalnu izraelsku kontrolu nad velikim delom okupirane Zapadne obale, kao i Jair Golan, levičar koji podržava povlačenje Izraela sa velikih delova teritorije.

Uprkos njihovim razlikama, mogli bi da sarađuju sa Ajzenkotom na formiranju vlade.

Netanjahuova trenutna vlada je najdesničarskija u istoriji Izraela.

Da bi ostao na vlasti, verovatno će morati da se osloni na podršku nekih od sadašnjih krajnje desničarskih koalicionih partnera.

Neki imaju izrazito nacionalističke stavove, poput poziva na aneksiju Zapadne obale Izraelom i na „migraciju“ Palestinaca iz Pojasa Gaze, što bi moglo da dovede do prisilnog raseljavanja civila.

Neki članovi Netanjahuove stranke Likud zastupaju palestinsku „migraciju“ sa te teritorije.

U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.

U teoriji, upravo bi oni mogli da budu jezičak na vladi u borbi za najvažniju funkciju u Izraelu.

Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.

Kako izgleda izborni proces?

Izraelski parlament ili Kneset, ima 120 mesta, što znači da je za većinu potreban 61 mandat.

U Izraelu se koristi proporcionalni sistem glasanja, što znači da su vlade uvek bile koalicije više stranaka.

To znači da posle izbornog dana može da prođe nekoliko nedelja ili čak meseci pre nego što bude formirana nova vlada.

Ako nijedan blok ne može da formira većinu, moguće je da manjinska vlada preuzme vlast.

Koja su glavna pitanja?

Dominantna tema je bezbednost.

Protivnici Netanjahua žestoko kritikuju bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 je uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.

Neki od talaca su potom ubijeni.

Ipak, Netanjahu se u kampanji ponovo predstavio kao „Gospodin Bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima od 2023. godine.

Regrutacija je takođe jedna od glavnih tema.

Istorijski gledano, ultraortodoksni jevrejski muškarci koji redovno pohađaju verske studije bili su oslobođeni vojne službe, ali od izbijanja rata oko toga su rasle podele.

U kampanji se govorilo i o reformi pravosuđa.

Netanjahuova vlada i dalje sprovodi kontroverzne planove za reforme pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre 7. oktobra 2023.

Kritičari kažu da bi planovi ugrozili nezavisnost pravosuđa i ugrozili demokratiju.

Kao i u mnogim zemljama, troškovi života su još jedno ključno pitanje.

Poslednjih godina, cene hrane i stanovanja su u stalnom porastu.

Šta bi izbori mogli da znače za Palestince u Pojasu Gaze i Zapadnoj obali?

Godinu dana posle primirja u Pojasu Gaze, Izrael nastavlja da izvodi gotovo svakodnevne napade na teritoriju - tvrdeći da cilja operativce Hamasa - i održava kontrolu nad više od polovine palestinske enklave.

Više od 74.000 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima u Pojasu Gaze od 7. oktobra 2023. godine, prema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas, čije brojke UN smatraju pouzdanim.

U Zapadnoj obali, napadi jevrejskih doseljenika su na rekordnom nivou, prema evidenciji UN, dok se izraelska naselja, koja su ilegalna prema međunarodnom pravu, brzo šire.

Dakle, za Palestince je oblik izraelske vlade glavni faktor u njihovim životima.

Što se tiče Pojasa Gaze, dva vodeća tabora, predvođenih Netanjahuom i Ajzenkotom, imaju slične stavove - oba podržavaju mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema tom planu, Hamas bi trebalo da pristane na razoružanje u zamenu za postepeno povlačenje izraelskih trupa sa teritorije.

Ajzenkot je nedavno obećao da će okončati vladavinu Hamasa na toj teritoriji u roku od 18 meseci, vojnim sredstvima ako je potrebno.

U Zapadnoj obali, Netanjahuov tabor uglavnom želi da nastavi politiku širenja izraelskih naselja.

Ajzenkot generalno podržava izraelska naselja, ali se protivi nastavku kontroverznog projekta naselja E1 koji bi, u stvari, podelio Zapadnu obalu na dva dela.

On želi i da zatvori neka nelegalna naseljena mesta izgrađena na palestinskoj zemlji, stvori uslove za konačno mirovno rešenje sa Palestincima i obračuna se sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima.

Decenijama su se mnogi vodeći izraelski političari zalagali za rešenje dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - iako se Netanjahu tome dugo protivi.

Ali podrška toj ideji opada godinama.

Na ovim izborima, nijedna od vodećih jevrejskih stranaka ne vodi kampanju za to, a mnoge su tu ideju otvoreno odbacile.

Kada će biti poznati rezultati?

Na dan izbora, u 22 sata po lokalnom vremenu (21 sat po srednjeevropskom vremenu), izraelski emiteri će objaviti rezultate anketa, odnosno procene rezultata.

One će dati neke naznake o pravcu glasanja, ali mogu značajno da variraju.

Trenutne ankete ukazuju da je jasan projektovani pobednik malo verovatan.

Preliminarni rezultati se očekuju sledećeg dana, a zvanični rezultati biće objavljeni 4. novembra.

Posle konsultacija sa stranačkim liderima, predsednik Isak Hercog će pozvati onog lidera za koga veruje da ima najbolje šanse da formira vladu.

Ovaj proces može da traje više od mesec dana, a ako ne uspe, predsednik može da zatraži od drugog lidera da pokuša formira vladu.

Ako i to ne uspe, članovi Kneseta mogu da zatraže od predsednika države da pokuša i sa trećim liderom, odnosno mandatarom.

Ako ni to ne uspe, biće raspisani novi izbori.

Između 2019. i 2022. godine, u Izraelu je bilo pet različitih izbora jer stranke nisu uspele da se dogovore oko formiranja vlade.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]