Поплаве у Непалу: Како се догодила катастрофа

Видео снимак траје свега неколико секунди.

Мрачни зид појављује се иза зграда у Гјиронгу на кинеској страни непалско-тибетанске границе.

Испрва изгледа малтене као црни облак.

Онда почиње да поприма облик и стиче брзину: вода, блато, стене, лед и камење обрушавају се у долину.

Временска ознака на снимку са сигурносне камере је 10.59:53 по локалном времену.

Шта се десило у наредним минутима и даље је тешко реконструисати.

Али делови видео и сателитских снимака од пре и после несреће почели су да откривају размере разарања.

Највећи део граничног комплекса је однет, а зграда које су некада испуњавале дно долине више нема.

Гјиронг је једно од места уништених у поплавама које су прошле кроз регион 26. августа.

Непосредно са друге стране границе, код Расувагадија у непалском дистрикту Расува, уништење је такође било позамашно.

Мост пријатељства, који спаја Непал и Кину, однет је заједно са канцеларијама непалске имиграционе и царинске службе.

Тимур, мало трговачко насеље које се протеже око прелаза, било је опустошено.

„Ово је историјски путни правац између Катмандуа и Тибета.

„Област је геолошки рањива, са дубоким клисурама и стрмим рекама које теку великом брзином, носе тешке талоге и могу да оборе огромне стене“, каже Аџај Диксит, хидролог из Катмандуа.

Ова рута остаје важан путни правац између Непала и Кине.

То је место на којем ходочасници, који су се упутили ка планини Каилаш, укрштају путеве са трговцима који путују између Непала и Кине, камионџијама, цариницима, туристима и људима који живе дуж границе.

Ујутро на дан поплаве, око прелаза или на њему претпоставља се да је било више од 100 Индијаца.

Најмање 275 Индијаца се води као нестало у Непалу, према индијском Министарству спољних послова.

Непалско Министарство за имиграцију покушава да реконструише ко је прошао кроз Расувагади, на граници са Кином, у последњим сатима пред катастрофу.

Електронски записи показују да су 89 непалских и страних држављана прошли кроз имиграционо одељење да би се упутили ка Непалу или Тибету, док је на уласку у Непал регистровано четворо људи.

Погледајте видео: Шта је изазвало страховите поплаве у Непалу

Имиграциони систем је забележио последњу трансакцију у 8.35:03 ујутро по локалном времену (10.52 ујутро по тибетанском времену), мање од 10 минута пре него што се бујица појавила на снимку са сигурносних камера у Гјиронгу.

Четворо запослених у имиграционој служби, међу њима и шеф канцеларије у Расувагадију, нестало је у поплави.

Његово тело је касније пронађено низводно.

Запослена која је забележила последњу трансакцију и даље се води као нестала.

Међу страним држављанима, о којима постоји траг да су напустили Непал тог јутра, били су 32 Индијца, 12 кинеских држављана и девет Американаца, као и грађани Велике Британије, Канаде, Аустралије и Италије.

Тика Рам Покарел, виши имиграциони асистент у Расувагадију, био је једини члан његове канцеларије за ког се зна да је преживео.

Он је тог дана отпутовао у Катманду на испит, али објашњава да електронски записи бележе само део онога што се дешавало на граници тога јутра.

Канцеларија имиграционе службе налазила се код базара Гате Кола, на око 1,5 километара северно од Тимура.

Одатле је било још два километра до Моста пријатељства који обележава границу са Тибетом.

Дуж те деонице биле су продавнице, хотели и паркиралишта где су се путници и возила окупљали пре преласка.

Непалска имиграциона служба је почела са радом у осам сати, каже Покрел.

Једном кад путници прођу имиграцију, они могу да наставе даље ка граници или да чекају у области пре него што пређу.

Кад је Покарел позвао колегу у 8.20 сати тог јутра, речено му је да је прелаз необично прометан.

Око 300 до 400 људи чекало је да напусти Непал за Тибет, каже он, док су у области такође били други људи који су пристизали са кинеске стране.

„Они који су завршили имиграционе формалности тога јутра у Непалу, мислим да нису стигли да заврше имиграциони процес на кинеској страни“, рекао је Покарел за ББЦ.

Објаснио је да је потребно 15 до 20 минута ходом од непалске имиграционе службе до моста пошто путници заврше имиграциони процес.

Путници који би стигли касно претходно поподне понекад су морали да чекају док се граница не отвори поново наредно јутро, а они који путују у групама или аутобусом често би чекали да сви заврше имиграциони процес пре него што наставе даље заједно.

То отежава сазнање где су тих 89 људи били кад је нахрупила поплава.

У 8:37 ујутро - мање од два минута пошто је имиграциони систем забележио последњу трансакцију - сеизмички инструменти су регистровали покрет у планинама изнад границе, према следу догађаја који је саставио непалски Центар за хидрологију и истраживања водених ресурса.

Истражитељи су касније приписали сигнал колапсу дела глечера који је покренуо поплаву.

Кина каже да је клизиште стигло до граничног прелаза са места настанка за око седам минута.

Људи на граничном прелазу су се можда кретали ка мосту, чекали у Гате Коли или се припремали да пређу ка кинеском комплексу.

Где се тачно налазио сваки човек и даље остаје нејасно.

А сама Гате Кола је била много више од области за чекање.

Покарел каже да је тамо било 50 до 60 кућа, заједно са хотелима, локалним фирмама и четири канцеларије хидроелектране.

Била је то и последња станица за аутобусе из Катмандуа и база за шофере, помоћно особље, туристичке водиче и раднике на истовару који су чекали да буде обављена царина.

Путници који су се упутили на Тибет често су тамо стајали у реду.

„Мојих 40, 50 блиских пријатеља је нестало“, каже Покарел.

Сматра да би коначан број могао да буде много већи него што показује званична статистика, процењујући да је у поплави било затечено „2.000 до 2.500 људи“.

Ово је његова процена и није независно потврђена.

Канцеларија имиграционе службе била је 100 метара изнад нивоа реке, каже Покарел.

Али током поплаве, чини се да се вода попела и више од тога.

Он се испрва надао да су његове нестале колеге успеле да побегну на земљу за испашу неколико километара даље.

За неке од индијских ходочасника на граници, јутро је започело малтене безбрижно.

Обављали су видео позиве и правили кратке снимке за родбину код куће, приказујући им планине док су чекали да се отвори кинеска имиграциона служба.

Судипто Батајарија је добијао поруке од супруге Субрасри Чакраборти, која је путовала са групом од више од 60 људи.

У 7.57 изјутра по непалском времену, послала му је фотографију царинског печата у њеном пасошу: непалска имиграциона процедура била је завршена.

Шест минута касније, у 8.03 сати, послала је још једну поруку: „Чекамо да уђемо у Кину.“

И тад су поруке престале да пристижу.

Међу људима у кинеском имиграционом комплексу била су 77 ходочасника повезана са Фондацијом Иша, који су се враћали са планине Каилаш.

Они, заједно са троје чланова особља, нису пронађени након што је поплава протутњала кроз област.

Кад је кинески спасилачки тим са 21 чланом стигао до Гјиронга 28. августа, један спасилац је рекао Ројтерсу: „Док год је сезао поглед, није било ничег другог сем пустоши.“

Овај гранични прелаз се тек недавно опоравио од још једне велике поплаве.

У јулу 2025. године, поплава је затворила Расувагади на скоро шест месеци.

Отворен је поново 1. јануара пошто је Кина саградила привремени мост.

У међувремену је успостављен саобраћај.

Кинеске пограничне власти кажу да је до јуна ове године кроз Гјиронг прошло више од 100.000 људи, док евиденција непалске имиграционе службе показује 53.742 улазака и излазака у Расувагадију у овој години до средине јула.

Две различите бројке засноване су на различитим периодима извештавања и системима бројања, због чега је директно поређење отежано.

Индијци су били највећа забележена група на непалском имиграционом прелазу, праћени Непалцима и Кинезима.

Гјиронг је постао једна од главних артерија које повезују Непал и Кину.

Погледајте видео: Херој из Непала спасио 900 ученика од поплаве

Пош Раџ Пандеј, председник емеритус Јужноазијске контроле трговине, економије и животне средине из Катмандуа, каже да је Расувагади једна од двеју главних непалских трговачких тачака са Кином, поред Татопанија, и на њега одлази око трећина непалске трговине у висини од 2,95 милијарди долара са северним суседом.

Око 60 до 70 камиона пролази кроз клисуру сваки дан, носећи електронику, машинерије, возила, воће, одећу и другу робу ка Катмандуу.

Пандеј каже да преко ове руте иде око 80 одсто непалског увоза електричних возила из Кине.

Њено затварање је оставило Непал све зависнијим од Татопанија, који су кинеске власти привремено затвориле због ризика од клизишта на непалској страни, јавио је Катманду пост.

Прелаз се налази дуж предложене железничке трасе која повезује регион са Катмандуом, део планова Непала и Кине да развију трансхималајску железничку мрежу.

„Непал би требало да развије алтернативну кинеску трговинску руту и размотри ширу развојну стратегију, у коју би спадали бројни пројекти за хидроелектране дуж истог речног система“, каже Пандеј.

„Сва средства смо уложили у овај пројекат. Морамо да изградимо алтернативну граничну луку.“

Са друге стране границе, Покарела прогањају разговори које је водио са колегама који се, док разговарамо, и даље воде као нестали.

Прошлогодишња поплава допринела је да запослени у Расувагадију буду и те како свесни опасности.

Ноћу би, каже он, понекад „осећали вибрације“ и излазили напоље да погледају реку.

Чак су и расправљали о могућности да беже уз планину ако буде стигла још једна поплава.

„Моји пријатељи нису добили ту прилику“, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]