Како изгледа ново политичко лице Србије: ББЦ анализа

После 25. октобра 2026. године и надмоћне победе Студентске листе (СЛ), у политици Србије више ништа неће бити исто.

„Ово није обична изборна победа, ово је лавина која је збрисала ауторитарни режим и целу политичку сцену.

„Сада остају две велике политичке групације где Студентска листа има апсолутни легитимитет да управља земљом у наредним годинама", каже Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука, за ББЦ на српском.

Поверење да се апсолутно промени читав политички и друштвени систем, да се сурово казне традиционалне партије, а политички лидери пошаљу у пензију добио је студентски покрет.

Настао је из протеста после рушења надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду и смрти 16 људи.

Убедљивости победе допринела је незабележена излазност бирача од око 70 одсто уписаних гласача, што је показало да је политика поново постала тема о којој се у Србији прича.

„Сразмера победе је можда неочекивана, али победа уопште није неочекивана.

„Студенти су пробудили већину Србије, извели је из апатије, планског демонизирања, табуизирања бављења политиком и активизмом", каже Милан Крстић, професор Факултета политичких наука, за ББЦ на српском.

Пример кампање за уџбенике

Двогодишњи масовни протести, шетње до удаљених села, вожње бицикала и разговори са бирачима до којих традиционалне партије нису могле да дођу промениле су услове политичке утакмице.

„Мобилизација је била потпуна и свуда у земљи, али је постојало питање контроле система и власти која је била дубинска.

„Кључ је био у фантастично организованој кампањи од врата до врата и систему контроле избора, а о овоме ће се учити у уџбеницима о политичким променама и како се изводе", сматра Марта Шпала, чланица Пољске академије наука, за ББЦ на српском.

Ипак, она каже да права питања тек чекају одговоре.

„Не знамо какви их све изазови чекају, не знамо у каквом стању је буџет јер смо видели да је много новца потрошено у кампањи, па ће економски изазов бити огроман.

„Видели смо раније у Пољској и Мађарској да је изградња владавине права јако тежак и мукотрпан посао."

Шпала, која је провела претходну годину дубински истражујући студентски покрет у Србији, каже да је питање које чека одговор и како ће се у будућности развијати однос и чврстина ове групе различитих људи које је окупио исти циљ који је сада испуњен.

„Биће занимљиво посматрати однос посланика и студентског покрета, ко ће заправо доносити одлуке - да ли ће то бити покрет, влада или парламент.

„Поверена им је велика одговорност да спроведу реформе и мислим да их морају спровести јако брзо јер ће се изазови временом само увећавати."

Брзо ће почети и наредна изборна кампања.

Због одлуке бившег председника Александра Вучића да поднесе оставку да би могао да се укључи у партијску трку на парламентарним изборима, избори за ову умногоме церемонијалну функцију нису далеко.

„Чекају нас и председнички избори који ће вероватно само потврдити доминацију Студентске листе у ситуацији када досадашња владајућа странка губи полуге институционалне, али и финансијске моћи", сматра професор Владисављевић.

Он каже да ће сада друга највећа странка у земљи морати да прође кроз сличан пад попут странке мађарског премијера Виктора Орбана.

„Фидес је значајно пао у популарности чак и након избора, а то је неизбежно код ауторитарних режима јер подршку нису стекли на поштен начин и у демократском процесу већ кроз манипулације."

У свему томе, напредњацима и социјалистима и даље у рукама остају готово све локалне самоуправе, сем нишке општине Медијана.

Контрола јавних предузећа и државних агенција ни у једном тренутку промене власти у Србији у последњих тридесет година није била овако монолитна, као што је приликом губитка власти СНС-а у Скупштини Србије.

Партијски цунами

Стручњаци немају дилеме да ће се напредњаци суочити са озбиљним изазовом да испуне обећање њиховог члана Александра Вучића да ће бити снажна и оштра опозиција - бар на почетку.

„Вучић је владао не само делом режима, већ је он био тај режим, а остали играчи су били само лојалисти који нису имали изворе моћи ни у оквиру странке.

„Све ово ће се одразити и на њега, па он неће имати велике шансе да опстане у политици, а све их чекају и процеси за високу корупцију па ће он бити или у пензији, или ван земље", сматра Владисављевић.

Ипак, неће само напредњаци дуго видати ране од изборног 25. октобра.

Социјалистичка партија Србије први пут од оснивања и повратка вишепартијског система неће бити у парламенту.

До политичког дна довео је Ивица Дачић, лидер који је успео и да је спаси после преузимања странке после периода неизвесности после одласка Слободана Милошевића почетком 2000-их година.

Одлазак Бранка Ружића из партије није био довољан знак социјалистима да су на кривом путу.

„СПС је кроз више деценија демонстрирао лоше деловање спрам грађана и заслужује да, ако се значајно не реформише за шта не показује капацитете, суочи се са судбином неодрживости.

„Истовремено, Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, СРЦЕ Здравка Поноша и Нови ДСС Милоша Јовановића демонстрирали су одсуство слуха за ситуацију и разумевања контекста, велики политички егоизам који се не прашта", закључује Крстић.

Шта чека суседе, а шта међународне партнере?

Осим на домаћем плану, Студентску листу и њену будућу владу сачекаће и питања која долазе са друге стране границе.

Ни за кандидате за посланике, а ни за студенте, ове теме до сада нису биле приоритет.

„СЛ је врло правилно у кампањи инсистирала на унутрашњим питањима, реформи државе и повратку у оквир уставности и законитости.

„Без тога нема ни здраве и адекватне спољне политике која се темељи на националним интересима и вредностима на којима почива друштво", сматра Крстић.

Он каже да је спољна политика напредњака била вођена тактиком која је ишла у корист режима, а не државних интереса.

„Спољна политика нове власти сигурно неће правити радикалне заокрете, али верујем да ће се она водити много искреније, посвећеније и успешније него до сада."

У таквом односу снага, више промена од међународних партнера могли би да осете суседи.

„Јасно је да Србија неће уводити санкције Русији или редефинисати однос према Републици Српској, да је национални интерес Србије опстанак тог ентитета Босне и Херцеговине у дејтонским оквирима.

„Али регионални односи више неће бити коришћени као параван за прикривање унутрашњих проблема, што је често наилазило на добар обострани одговор од суседа", сматра професор Крстић.

Марта Шпала, чланица експертске групе БиЕПАГ која се бави стратешким студијама о Балкану, подсећа да је спољна политика често била исувише тврд орах за реформске власти у Северној Македонији и на Косову.

Погледајте видео: СНС штаб после проглашења изборног пораза

Зоран Заев дошао је на власт у Северној Македонији па постигао компромис са Грчком о имену земље, али се земља није много померила у процесу европских интеграција.

„Важно је да се усмере на домаћа питања јер смо и раније видели да су реформске власти у региону губиле подршку због питања спољне политике.

„Европска унија би требало да на сваки начин проба да помогне у унутрашњим реформама, али да не врши превелики притисак у вези са санкцијама Русији или дијалогом са Косовом", закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]