Studenti u blokadi: Najmanje 14 ljudi špijunirano nedozvoljenim softverom

Ukupno 14 studenata, aktivista i opozicionih političara od početka godine je bilo špijunirano nedozvoljenim softverom preko mobilnih telefona.

Špijuniranje mobilnih telefona forenzički su potvrdile dve svetske laboratorije - Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesti Internešenel, saopštili su predstavnici studenata u blokadi na prvoj konferenciji za novinare od početka studentskih protesta.

„Njihovi telefoni napadnuti su jednim od najnaprednijih špijunskih softvera koji danas postoje u svetu.

„Taj softver prodaje se samo državama i neko za to mora da odgovara", rekla je Ela Zeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka.

Ovi softveri čitaju svaku poruku, gledaju svaku fotografiju, mogu da uključe mikrofon i kameru na mobilnom telefonu, a njihova upotreba je krivično delo po zakonima u Srbiji, dodala je.

„Na telefonu jedne koleginice pronađen je Pegazus (Pegasus spyware), ubačen daljinski bez jednog klika i znanja korisnika", rekla je Zeković, napominjući da je reč o vrlo skupom softveru.

Među 14 ljudi koji su bili mete napada najviše je bilo članova studentskog pokreta, rekla je Andrijana Ristić, istraživačica Šer fondacije, koja je učestvovala u otkrivanju napada.

„Period targetiranja se u najvećoj meri podudara sa periodom kampanje za lokalne izbore 29. marta 2026. godine.

„Ovo je najmasovniji zabeleženi talas upotrebe ovakvih spajvera u zemlji", objasnila je.

Jedan od napada obavljen je softverom Pegazus i to je prvi potvrđeni slučaj zaražavanja tim špijunskim softverom u 2026. godini u svetu, dodala je Ristić.

„Cena korišćenja Pegazusa se procenjuje u milionima (evra)", softver proizvodi izraelska kompanija NSO Grupa i prodaje se isključivo vladama i državnim institucijama, naglasila je.

Od 14 meta napada čak 12 ljudi se tokom avgusta ove godine obratilo Šef fondaciji pošto su dobili notifikaciju na mobilnim telefonima da su verovatno bili mete napada.

„Ovo nije bilo kakvo upozorenje, već je notifikacija došla direktno od kompanije Epl, proizvođača telefona", rekla je Andrijana Ristić.

Konferencija u prostoru „Miljenko Dereta" u Beogradu, održana je u danu kada je više medija u Srbiji objavilo je da će se na birališta izaći 25. oktobra.

Izbori još nisu formalno raspisani, što je jedan od ključnih zahteva studentskog pokreta, pored utvrđivanja odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi u padu nadstrešnice.

'Kao da je vaš telefon u njihovim rukama'

Jelena Kontić, članica studentskog pokreta, bila je meta napada softverom Pegazus.

Tokom konferencije naglasila je da nikada nije privođena ili uhapšena, pa nije bilo prilike da joj se softveri ili uređaji za praćenje instaliraju neposredno u telefon.

„To dovodi do pitanja: zbog čega ja?

„Pitala sam se kako je moguće da je to što radim dovelo do toga da me neko nadzire i prisluškuje", rekla je ona.

Jelena je ukazala da nije nezakonito pristupljeno samo njenim podacima, već i podacima i informacijama o svima u njenom okruženju.

„Samim tim su svi oni postali žrtva nečijeg nadzora i ovog sistema.

„To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama," dodala je.

Kontić veruje da je ono što joj se dogodilo „pokušaj ucene i zastrašivanja".

Smatra da je „verovatno" bila meta napada pošto je bila „vrlo aktivna" u akciji Student u svakom selu, koju je studentski pokret sprovodio od kada je izneo zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora.

Milica, studentkinja Univerziteta u Nišu, saznala je da joj je telefon bio meta napada kada je dobila obaveštenje sredinom avgusta.

„Prvo sam mislila da je u pitanju generičko obaveštenje ili neka reklama.

„Tek kada sam pažljivije pogledala, shvatila sam da piše da je pokušan špijunski napad na moj telefon i prosledila sam kolegi koji se u Nišu bavi informacionim tehnologijama.

„Stupili smo u kontakt sa kolegama iz Beograda i shvatili smo da nisam jedina kojoj je to obaveštenje stiglo", rekla je ona na konferenciji.

Kada je otišla u Beograd kako bi njen telefon bio pregledan, shvatila je ozbiljnost situacije.

„Shvatila sam da su oni tim napadom imali pristup celom mom životu, ne samo studentskim sastancima, već i privatnim razgovorima, mikrofonu i kameri.

„Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari", dodala je.

Kako kaže, napadači nisu imali pristup samo njenim podacima, već i podacima „ljudi koji podržavaju studente i koji su sa njima u borbi".

"Ovo nije napad samo na studente, već na sve kontakte koje ja imam u telefonu", istakla je.

Kako je špijuniranje sprovedeno?

Za jednog (iz studentskog pokreta) je potvrđeno da je korišćen spajver izraelske kompanije NSO Group Pegazus i da je instaliran zero click metodom.

Pojednostavljeno - softver se kod zero click napada instalira daljinski, nije potrebno kliknuti ni na šta, niti je potreban fizički kontakt sa vašim uređajem.

Otuda i naziv - nula klikova.

Spajver je ostao u telefonu do prvog sledećeg ažuriranja.

Ovo je napredna verzija spajvera pošto nije potrebno da vam neko uzme telefon, što se ranije u Srbiji dešavalo nakon hapšenja i informativnih razgovora.

Posledice su slične.

Spajver ima pristup svemu na uređaju: porukama, kontaktima, slikama, podacima s aplikacija, itd, a može i tajno da snima ekran ili aktivira mikrofon/kameru.

Iz kompanije NSO Group ranije su rekli da njihove proizvode i usluge „koriste isključivo bezbednosne vladine službe i organi reda za borbu protiv kriminala i terorizma".

U slučaju ostalih 11 ljudi koji su dobili istu notifikaciju i dalje se proverava koji je špijunski softver u pitanju.

Pored toga, još dva telefona su zaražena novom verzijom NoviSpy spajvera.

Kod jednog, isto člana studentskog pokreta, špijunski softver je instaliran kada je priveden u policiju na ispitivanje.

Telefon je nasilno otključan, preuzet je sav sadržaj a onda instaliran softver koji je preuzimao podatke i slao ih na eksterni računar.

Isti spajver je pronađen i na drugom telefonu, a otkriveno je kada je privatna Viber poruka s tog telefona pročitana na televiziji Informer.

„Na jednom uređaju koji pripada članu studentskog pokreta našlo smo preko 1.500 slika ekrana, odnosno skrinšotova, koji su nastali u cilju praćenja aktivnosti na telefonu", otkrila je Andrijana Ristić na konferenciji za medije.

„Prvo je potrebno da se lice privede u prostorije policije posle čega se fizički odvaja od telefona i telefon se nezakonito otključava, kopiraju se svi podaci sa njega i instalira se špijunski softver koji prikuplja sve podatke dalje i šalje na server čiju smo IP adresu identifikovali", dodaje.

Takvu praksu ocenila je kao „grubo kršenje prava na privatnost, koje pojačava strah kod građana i utiče na povezana prava, poput prava na slobodu izražavanja i okupljanja".

Raniji slučajevi špijuniranja u Srbiji

Ovo nije prvi takav slučaj u Srbiji, podsećaju iz Šer fondacije.

Krajem 2024, analiza Bezbednosne laboratorije Amnesti internešnel (AI) o nezakonitom nadzoru aktivista, novinara i nevladinih organizacija u Srbiji pokazala je da su „desetine, ako ne i stotine, uređaja bili meta špijunskog softvera NoviSpy tokom poslednjih godina“.

Pored direktnog narušavanja privatnosti, ovakve prakse mogu obeshrabriti ljude da se bave politikom, da javno istupaju ili pokazuju neslaganje.

U novembru 2023. godine otkriveni su pokušaji špijunskih napada na mobilne telefone dvoje ljudi iz civilnog društva, a u februaru 2025. dve novinarke portala BIRN Srbija našle su se na meti špijunskog softvera Pegasus.

One su dobile sumnjive Vajber poruke sa istog, njima nepoznatog telefonskog broja iz Srbije.

U decembru 2025. godine, Amnesti je izvestio o targetiranju studenata na protestima kroz zero-day napade i forenzički alat Cellebrite.

Zero day (engleski: nula dana) exploit je ranjivost za koju kreator ne zna i za koju momentalno ne postoji rešenje.

Zlonamerni mogu da je iskoriste i autor tada saznaje za nju i počinje od tog nultog dana da rešava problem.

Posle pritiska aktivista i objavljivanja dokaza, kompanija je objavila da će obustaviti korišćenje svoje tehnologije u Srbiji.

Studentski pokret nastao je usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.

Usledili su masovni protesti i blokade predvođeni studentima.

Skoro dve godine je prošlo od tragedije, a nije pokrenut nijedan sudski postupak.

Pored zahteva za utvrđivanje odgovornosti za taj događaj, studentski pokret je u maju 2025. izneo i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.

Dok se čeka raspisivanje više puta najavljivanih izbora, skupove širom zemlje organizuje i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS).

Izbori bi mogli da budu održani 18. ili 25. oktobra, a tačan termin „znaćemo za koji dan", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. avgusta.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]