'Одбијам да ме буде срамота због дијагнозе гениталног херпеса'

Кад је била у раним двадесетим, Мелис Едвардс је ретко напуштала кућу без наочара за сунце - не зато што је напољу било сунчано, већ зато што ју је било срамота.

„Само нисам желела да ме људи виде, што је управо дефиниција срамоте“, каже ова 29-годишњакиња, описујући како се осећала кад јој је била постављена дијагноза гениталног херпеса.

За многе људе, психолошки утицај дијагнозе уме да буде јачи од физичких симптома, кажу стручњаци.

Глобално гледано, са инфекцијама гениталног херпеса живи око 846 милиона људи старости између 15 и 49 година - више од сваког петог у овој старосној групи, према проценама које је објавила Светска здравствена организација (СЗО) 2024. године.

То је стање које може да се лечи, али не и да се излечи, и најчешће инфекције не изазивају нове симптоме или врло мало њих.

Међутим, код неких људи оне доводе до болних гениталних раница и пликова који могу да се јављају изнова током живота.

За Мелис, из Велса у Уједињеном Краљевству, физички бол њене првобитне заразе био је неиздржив.

„Кад сам га први пут добила, било је ужасно“, каже она за ББЦ Велс.

Овај креаторка дигиталног садржаја верује да га је добила путем незаштићеног секса са мушкарцем који је знао да има генитални херпес, али јој то није рекао.

Њена дијагноза изазвала је тугу, бес и неприхватање - она описује како се осећала „дистанцирано“ од саме себе и да није била способна да верује у властито расуђивање.

„У том тренутку потпуно ми се променио читав живот“, каже она.

Шта је генитални херпес?

Генитални херпес изазива вирус звани херпес симплекс.

Једном кад запатите вирус, он остаје у вашем телу заувек.

Неће се раширити да изазове пликове другде - али остаје у оближњем нерву и изазива ранице у истој области.

Постоје два типа вируса херпес симплекс (ХСВ), познати као ХСВ-1 и као ХСВ-2, од којих оба могу довести до гениталног херпеса.

Према проценама, 520 милиона људи је 2020. године имало генитални херпес ХСВ-2, који се преноси путем сексуалне активности.

Генитални ХСВ-2 сматра се озбиљнијим из перспективе јавног здравља, јер је значајно вероватније да изазове сталне инфекције, чини око 90 одсто симптоматичних епизода и повезан је са троструким ризиком од добијања ХИВ-а.

Жене се заразе са ХСВ-2 скоро двоструко чешће од мушкараца због осетљиве слузокоже у вагини и око ње која олакшава вирусу да продре кроз њу.

ХСВ-1 се превасходно шири током детињства кроз пљувачку или преко контакта коже на кожу око уста да би изазвали орални херпес, са грозницама на усни или афтама као најчешћим симптомима.

Меријен Николсон, директорка британске добротворне установе Удружење за борбу против вируса херпеса, каже да многи људи нису ни свесни да грознице на усни и генитални херпес изазива исти вирус.

Орални секс је чест пут преношења заразе, додаје она.

„Вирус не зна где се налази. Ако неко има грозницу и упусти се у орални секс, вирус може да се пренесе на гениталије“.

У симптоме спадају мали пликови, флеке или ранице, или печење и свраб око гениталија и бол током мокрења.

Дијагноза, која се ради уз помоћ бриса са течности из ранице, може да се постави тек кад су симптоми присутни.

Како може да се контролише генитални херпес?

Мелис каже да кад је тражила онлајн подршку, пронашла је застрашујуће наслове.

„Читала сам ствари као што су: 'ваш живот више никад неће бити исти, ко зна да ли ћете икад имати децу?' Све те екстремне ствари које сам морала да сварим.“

Али Николсон, која живи са херпесом више од три деценије, каже да је за већину људи то кожно стање са којим се излази на крај.

„Има страшно много потпуно непотребног страха“, каже она.

„Људи мисле да је то казна - није.“

Многи људи никад ни не развију симптоме, док они у актуелним инфекцијама често могу да их контролишу антивиралним лековима и променама у стилу живота.

„Само ће свака трећа особа приметити да га је добила. Двоје од троје људи имају толико благу верзију да нису ни свесни да је имају“, каже Николсон.

Третирање симптома, чак и за прву инфекцију, можда није ни неопходно - пликови често нестану сами од себе.

Али лечење може бити корисно нарочито ако су симптоми тешки - а људима могу бити преписани антивирални лекови да би спречили да се стање погорша, или креау за ублажавање бола.

Честе инфекције обично су блаже од прве епизоде и временом су обично ређе.

Коришћење кондома смањује ризик од преношења херпеса, каже СЗО, додајући да људи са активним симптомима треба да избегавају сексуални контакт са другима.

Она такође препоручује људима са симптомима да се тестирају на ХИВ.

Болест, стрес и менструални циклус могу да покрену инфекције, према британској Националној здравственој служби (НХС).

Она саветује да људи покушају да заштите област од ултраљубичастог светла и трења - од секса, или уске одеће - плус, алкохола и пушења.

Мелис каже да је временом почела да схвата да је њена дијагноза не дефинише - и сада користи друштвене мреже да укаже на проблематику.

„Кад сам га први пут добила, није постојало скоро ништа онлајн сем застрашујућих претрага на Гуглу и објава на Редиту“, каже она.

„Дакле, ако ја могу бити та особа која ми је била потребна тада, онда је нешто добро произашло из свега“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]